Razlike među svojinskim tužbama
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Državni Univerzitet u Novom Pazaru

Sadržaj:
Uvod...........................................................................................................2
Zaštita svojine (svojinske tužbe) – razlike među svojinskim tužbama
Revindikaciona tužba (actio rei vindicatio)......................................................3
Nužni troškovi
Korisni troškovi
Luksuzni troškovi
Publicijanska tužba (actio publiciana).............................................................6
Actio negatoria (tužba zbog smetanja, odnosno uznemiravanja)......................7
Zaključak.....................................................................................................9
Literatura...................................................................................................10
Uvod
Zaštita svojine (svojinske tužbe) – razlike među svojinskim tužbama
Povreda svojine može biti izvršena oduzimanjem stvari vlasniku i smetanjem svojine, pa sledstveno tome postoje svojinske tužbe za povraćaj stvari i svojinske tužbe protiv ometanja svojine. Ove tužbe nazivaju se petitornim a sporovi koji se njima pokreću nazivaju se petitornim sporovima i u njima se raspravljaju i pravna pitanja (pitanja prava svojine, pitanja jačeg pravnog osnova državine, pitanje postojanja prava na osnovu kojg se preduzimaju radnje koje tužilac kvalifikuje kao nedozvoljeno smetanje).
U ovom seminarkom radu ću uopšteno obraditi pojedinačno sve tri svojinske tužbe, pa se tako mogu uočiti njihove najznačajnije razlike, koje se pre svega odnose na činjenicu gde se stvar nalazi u trenutku pokretanja tužbe, šta se tužbom želi dokazati, kao i šta tužba ima za cilj.
Revindikaciona tužba (actio rei vindicatio)
Revindikaciona tužba je tužba vlasnika za povraćaj stvari protiv držaoca kod kojeg se stvar nalazi.
Da bi uspeo sa svojim tužbenim zahtevom tužilac mora dokazati da je vlasnik (to prema tome nije tužba za povraćaj svojine,već za povraćaj stvari) što praktično znači da mora dokazati činjenice na osnovu kojih je stekao pravo svojine, a koje su, opet različite od načina sticanja. Tako vlasnik koji se poziva na reodvan održaj mora dokazati da je kroz zakonom određeno vreme imao zakonitu državinu, dok savesnost ne mora dokazivati jer se pretpostavlja (ako se poziva na vanredan održaj, mora dokazati da je u zakonskom roku imao mirnu državinu a ne mora dokazivati ni zakonitost ni savesnost, pošto se zakonitost ne traži a savesnost se pretpostavlja).
Tužilac treba da dokaže da je postao vlasnik (da je stekao pravo svojine), a ne mora dokazivati da je ostao vlasnik (razume se, tuženi može dokazivati da je vlasnik jednom već stečeno pravo kasnije izgubio).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]